„Фискални ми ови из жардињерије траже, зато, брате, ваљам само ноћу из гараже.
Ноћне страже, јер су ми зајебане марже. Хвала бам због закона, и јебем вам матер!
Могу да набавим кокаин, вутру, ексере, све живо, једино што не могу после 10 пиво.
Берету, калашњиков, никловани дезерт игл, једино што не могу после 10 пиво.
Шта да радим потиштен, идем купим гудру, хероин и кокаин да поспем на вутру,
Па спурњам све то заједно у једном цугу, јебем ли вам маму после 10 у буљу!
Могу да набавим кокаин, вутру, ексере, све живо, једино што не могу после 10 пиво.
Уранијум, плутонијум, епрувету с грипом, једино што не могу после 10 пиво.
‘Фала богу, има људи што пркосе систему, па нам ваљају на кварно, људи фала вам на свему.
Ал ћуне по пиво, ко да идем вршим шему, серем се на закон и јебем вам кеву!“

BAD COPY / ПОСЛЕ 10 ПИВО ( Песма настала као одговор на Ђиласову прохибицију из 2011.)

Ничим или нечим изазван (?), Драган Ђилас је решио да се врати у политику. Можда по договору са Мирославом Мишковићем и Кајлом Скотом? Прво је крајем априла сам лансирао причу о могућој кандидатури за градоначелника Београда („Курир“ 25.04.2017., наслов :“Бивши лидер Демократа враћа се у политику“, поднаслов:“Повратак отписаног: Ђилас у трци за градоначелника Београда“). Ту вест су објавили и многи други медији. Види линк

Потом је у „НИН“-у од 08.06.2017., под својим именом објавио текст који су му други написали: „Алтернативни концепт економског развоја Србије“, који открива Ђиласове премијерске амбиције, због тога што текст личи на (лош) експозе мандатара за састав владе. У том тексту аутор(и)  млате економску сламу, а економија је област у коју се Ђилас разуме ко’ Марица у крив к…  Дакле, у априлу Ђилас има амбиције да поново буде градоначелник, али у јуну апетити му расту, и жели да буде премијер. Да ли се то Ђилас препоручивао Вучићу? Да ли Ђилас сматра да је Вучић наиван? Сам Вучић је за лист „Недељник“ – наслов текста „ Вучић: Ђилас ће пре да добије Нобелову награду него мене да победи“, од 22.06.2017., на ту тему изјавио: “Питање: „Да ли сте прочитали економски програм Драгана Ђиласа?“ Одговор:“Смејао сам се.“.“Питање:“Зашто?“, Одговор:“Зато што је све смешно. Човек нема појма. То му је писао Никезић (Душан- Цес Мекон, оп.аут.) и обојица немају појма. Показали су то у периоду када су они владали. Не можете ви да измишљате топлу воду у економији. Ту је само дисциплина и одговорност. А ко има та нова генијална решења, нека се прјави за Нобелову награду. Можда је добију Ђилас и Никезић? Немам ја проблем са њим, нити са било ким другим. Имам проблем када неко мисли да неодговорним изјавама и демагошком политиком стиче популарност. Ја сам противник демагогије. Ја њему желим много успеха на београдским изборима, и на свим следећим изборима. Али је његов проблем што ћу ја бити на другој страни…„.  Ђилас је о „свом“ концепту водио полемику са Мијатом Лакићевићем на „Пешчанику“. Ђилас тј. његов „ghostwriter“ (вероватно Душан Никезић) је објавио нови текст почетком јула  на порталу НСПМ, јер нико други није хтео да објави ту таштину празнине. Текст има наслов :“Одговор Александру Вучићу или – шта (ни)је смешно?“. Текст је дугачак и досадан, и једино је вредно помена, следеће:“Председниче Републике Србије, рекли сте у интервјуу да ћемо, ако се вратим у политику, бити на различитим странама, односно да нећу успети, јер ћете Ви бити на другој страни. Да ли ћу се вратити у политику заиста не знам…“. Успут, отац поменутог Душана Никезића (директор „Цес Мекона“), Звонимир (власник „Цес Мекона“) је ухапшен од стране УКП, заједно са бившим министром пољопривреде Сашом Драгином и још седам одговорних из „Азотаре“, Пољопривредног комбината Београд (ПКБ) и „Инвеја“. Они су осумњичени за кривична дела злоупотребе службеног положаја и давање и примање мита. Сумња се да су учинили низ неправилности у вези са прометом регресираног (повлашћена цена) минералног ђубрива, у току 2009. и 2010. године. Реч је о 70.000 тона ове робе. Према речима тужиоца за организовани криминал, четири фирме, које нису имале право на ђубриво по повлашћеној цени, стекле су корист и оштетиле буџет Србије за око пет милиона евра. Сумња се да је целу ову шему са препродајом регресираног ђубрива осмислио Никезић, којег је „Азотара“ ангажовала као консултанта и за то му је платила шест милиона динара. Види линк

Прави одговор на Ђиласов(?) концепт развоја је дао економски аналитичар  Мијат Лакићевић на Пешчанику “Одговор Ђиласу – Повратак на државно администрирање и интервенционизам“. Лакићевић, као стручан и искусан аналитичар, покопава цео Ђиласов концепт.  Ево цитата из Лакићевићевог текста, најпоразнијих по Ђиласа:

Ипак, не бих се јавио да се (опет) не приближавају избори и да предизборне припреме већ нису почеле, па свакакве идеје колају јавним простором. Не пишем, међутим, ово зато што се бојим да ће Ђилас или неко други те идеје реализовати, то просто није могуће…“. „Многима ће се подићи коса на глави, али овде само држава може да буде озбиљан инвеститор“, резолутан је бивши председник Демократске странке.

Задржаћу се одмах на тој тврдњи. Пре свега зато што није тачна. У ствари – најпре није јасна, односно погрешно изражава оно што Ђилас заправо мисли да каже“.

“Задатак државе у том контексту јесте пре свега да поправи амбијент за улагања, а не да се сама бави инвестицијама. Осим у инфраструктуру. Коју, и то је његова друга велика грешка, Ђилас и не помиње. Него као област државних улагања бира, веровали или не, пољопривреду“.

„Ђилас се није позабавио питањем како да се излечимо од тог канцера него је одлучио да ту рак-рану прошири и на друге „органе“, тј. пољопривреду. При чему је устврдио да се у Србији „не обрађује преко милион хектара плодне земље“. Што, благо речено, нема везе са истином“.

„Ипак, од ове фактографске грешке много је погубније Ђиласово уверење да совхози треба да буду замајац економског развоја“.

„Драгану Ђиласу, међутим, није пало на памет да државну земљу прода или изда у закуп онима који се агробизнисом већ баве на европском нивоу него би оснивао државне компаније и тражио менаџере. Као да они расту на дрвећу, па само треба да их убере“.

Ни Ђиласови резони у финансијској сфери нису ништа бољи“.

Уопште, Ђиласов однос према банкарству прилично је „партијски“; додуше, не демократске него неке друге партије“.

„Да не дужим, посебно плаши оно што је Ђилас наговестио при крају текста, то јест да су „ово само смернице“ и да је „неопходно донети стотине мера које би пратиле овакав развојни концепт“. Коме досада није било јасно какав концепт предлаже Драган Ђилас, сада се у то може лако уверити. У две речи – државно администрирање. Или – већ виђено. А „виђене“ су и последице“.

 Сасвим је јасно да Ђилас жели и да се врати у политику, и да има огромне амбиције и да жели да се кандидује за градоначелника. А све то је процес. Новац има. Прво пушта пробне сонде и припрема терен.

Међутим, сви горњи наводи нису разлог за настанак овог текста. Да не постоје неке друге чињенице, срамотне по Ђиласа, овог текста не би било.  О чему се ради? Ваш аутор је већ девет година одборник у Скупштини Града Београда. Уживо сам, на седницама, пратио метастазе петогодишње канцерогене владавине, најгорег градоначелника Београда – Драгана Ђиласа. А он је сам себе, својим огромним новцем и влашћу над медијима – успео да прогласи за најбољег градоначелника. Најгоре је што  се Ђилас за десет година бављења политиком, енормно обогатио. Када је ушао у политику 2004. Био је тежак неколико милиона евра, а када је изашао, био је тежак неколико стотина милиона евра. О томе сам Ђиласу много пута постављао одборничко питање у периоду од 2011. до 2013. године.

Е сад оно главно –  разлог настанка овог текста. Тајкун Ђилас је 2014. године, предводио листу ДС, и постао градски одборник. Мандат је задржао до дана данашњег. Током овог мандата одржано је  40. Седница Скупштине града Београда, за три године и два месеца. Олигарх Драган Ђилас  је присуствовао само једној седници Скупштине Града и то оној другој, када је изабран нови градоначелник града Београда, Синиша Мали. Од тада се пребогати Драган Ђилас није никада појавио на седницама Скупштине града, иако уредно прима накнаду за вршење одборничке дужности (све то важи и за некадашњу Ђиласову заменицу Татјану Пашић). Да појасним, одборници града не примају плату и нису у радном односу (седнице се одржавају просечно једном месечно и трају 5-6 сати), већ  примају накнаду за присуство седницама – тако је већ деценијама. Већ три године износ накнаде је десет хиљада динара месечно (за оне који долазе на седнице, за оне друге накнада је 8250 динара). Као одборник, два пута сам постављао одборничко питање (у јануару и у јуну ове године) – Да ли Драган Ђилас и Татјана Пашић примају одборничку накнаду? Добио сам званичан одговор од секретарке Скупштине града и од Секретаријата за финансије, да се Драгану Ђиласу и Татјани Пашић, уредно исплаћује одборничка накнада. Супербогаташ Драган Ђилас је у овом мандату примио  330.000 динара за недолазак на седнице. И Татјана Пашић.

Навиру многа питања.

Како тајкуна Драгана Ђиласа није срамота да прима новац грађана, из буџета Града, а да не ради ништа, тј. да не долази на седнице, и не обавља одборничку дужност коју су му поверили грађани Београда?

Зашто олигарх Драган Ђилас не врати мандат, када очито не жели, или није способан да обавља дужност одборника?

Да ли је  супербогаташа Драгана Ђиласа срамота што незаслужено узима новац из буџета града, дакле, да ли га је срамота што отима новац деци у вртићима, школама, здравственим установама? Јер, да се одрекао накнаде, новац који незаслужено прима, би остао у буџету и био би потрошен за ове намене.

Због чега је тајкуну Ђиласу, који је тежак стотине милиона евра, потребна одборничка накнада  која износи 85 евра? Да ли је толико грамзив?

Због чега тајкун Ђилас, бивши градоначелник Београда, показује толико непоштовање према грађанима Београда, који су га изабрали за одборника?

Због чега олигарх Ђилас, бивши градоначелник Београда, показује толико непоштовање према институцији – Скупштини Града Београда и према колегама одборницима, који уредно обављају своју дужност?

Да ли је богаташ Ђилас толико лењ, бахат, грамзив и арогантан, да му је испод части да ради у корист грађана у Скупштини Града, да се бори за њихова права, али и да врати мандат?

Како тајкун Ђилас мисли да се поново кандидује за градоначелника, и да евентуално обавља ту дужност, у случају да буде изабран, а неспособан је, и невољан да обавља дужност одборника, већ више од три године? Ко не може мање, не може ни више!

Да ли је тајкуну и одборнику Драгану Ђиласу познато да је предуслов за избор на место градоначелника, да кандидат буде изабрани одборник?

Да ли ће се богаташ Ђилас у кампањи за градоначелника хвалити како је у протекле три, четири године, био неспособан и невољан да обавља дужност одборника, али итекако способан и вољан, да незаслужено прима новац за посао који  није обављао?

Да ли је то концепт економског развоја Драгана Ђиласа? Прима накнаду, а дужност одборника не обавља? То није први пут  да Драган Ђилас прима новац низашта. Тако се и обогатио. Од 2004. када је ушао у политику, па до 2014. када је из  ње изашао, зарадио је стотине милиона евра,  захваљујући партијским и државним функцијама које је обављао, као власник или као „замрзнути“ власник посредничких фирми за продају пропагандних медијских термина.

ДА ЛИ СМО ЗАБОРАВИЛИ ЂИЛАСОВО КРАДОНАЧЕЛНИКОВАЊЕ?

Већ сам рекао да се Ђилас припрема за учешће на градским изборима 2018. и припремају га сви Вучићеви непријатељи. Мишковић. Родић. Скот. А да ли се сећамо зашто је Ђилас морао бити смењен? Или смо заборавили? О смени Ђиласа сам писао у „Печату“ 2013. године, види линк

Драган Ђилас је смењен због:

  1. Неизмерног и необјашњивог богаћења у периоду од девет година, од 2004. до 2013. године, од чега је пет година провео на функцији првог човека главног града.
  2. Изградње баснословно скупог моста преко Аде,   практично директном погодбом, мимо Закона о јавним набавкама и без споразума о ратификацији у Скупштини Србије.

Мост је изграђен на погрешној локацији, без потребне, законом прописане документације и дозвола са различитих нивоа власти. При томе, унапред се знало да мост неће моћи да буде потпуно функционалан док се не изгради Топчидерски тунел. Посао је додељен конзорцијуму за који се унапред знало да се састоји од сумњивих фирми. И логично, две фирме градитељке су банкротирале, прво «ЦСТ», а потом и «Приморје», које је добило посао уместо ЦСТ-а.

  1. Инсистирања на градњи сасвим погрешног система јавног превоза- лаког шинског система- лажног метроа. При томе је потпуно штетно, то што се Град Београд унапред обавезао спрам једног протежираног градитеља – тада француске, а сада америчке корпорације Алстом, која спада у  најкорумпираније фирме на свету. Алстом  је осуђен за корупцију у низу земаља света и против њега се такође воде нови процеси због корупције у низу држава.
  2. Увођења катастрофалног система «Бус Плус», са потпуно нетранспарентним власништвом низа фирми које су чиниле тај мешетарски конзорцијум, наношења финансијске штете ГСП- у, и наношење значајне финасијске штете граду и грађанима, јер су од целог посла профитирале само фантомске фирме «Бус Плус».
  3. Уништавања вековног амбијента Булевара Краља Александра и варварске сече 400 столетних платана, уз прекомерне трошкове за радове на реконструкцији Булевара (подигнуте су оптужнице, због тога што се сумња да је на Булевар потрошено 6 милиона евра више од потребног).
  4. Задужености града Београда у износу од скоро милијарду евра – односно, потпуно разореног буџет града за наредну деценију.
  5. Непотребног проширивања већ прекомерног броја чланова Управних и Надзорних одбора у мандату од 2008. до 2012. године и непримереног трошења новца грађана да би се плаћали партијски активисти у овим одборима.
  6. Доношења новог Регулационог плана за подручје Звездарске шуме, чиме су створене све претпоставке за уништавање овог драгуља природе, обимном градњом предвиђеном новим планом.
  7. Непотребног доношења Регулационог плана за спорно подручје Луке Београд крајем децембра 2012., што је био Ђиласов новогодишњи поклон Мишковићу.  О томе, као и о следећој тачки, сам писао за „Стандард“, крајем  2012. године, а текст су преузели и други портали. Види линк
  1. Доношења Одлуке, крајем децембра 2012., о отписивању камате на порески дуг правним лицима у износу од око 80 милиона евра, чиме је Ђилас Мишковићу упутио још један новогодишњи поклон, тежак око 50 милиона евра (процењени каматни дуг Мишковићевих фирми).
  2. Потпуног развлашћивања приградских општина – чиме су становници приградских општина постали грађани другог реда.
  3. Незаконите градње „Куће Великог брата“ на земљишту дечије установе „Пионирски град“. У време градње тог објекта, 2006., Ђилас је био 50%-тни сувласник фирме „Мултиком“ која је била власник предузећа „Емоушн“, које је бесправно изградило објекат за потребе риалитија „Велики брат“. Такође, у то исто време, Ђилас је био државни функционер – директор Народне канцеларије председника Републике.
  4. Гушења права опозиције на јавну реч на седницама Скупштине града Београда. У периоду од 2008. до 2011. године, опозиционим странкама је било пословником онемогућено основно демократско право, да образложе тачке које предлажу за дневни ред.
  5. Одузимања права опозиционим парламентарним странкама на медијску заступљеност на тадашњем медијском сервису града Београда – РТВ Студију Б, који је, иако јавни сервис, од 2008. претворен у приватну радио телевизију Драгана Ђиласа и Демократске странке.
  6. Подршке противзаконитом положају Студија Б, и подршка послушничко- партијском, потпуно непрофесионалном менаџменту, у стварању огромних губитака и креирању програма који се не заснива на професионалним медијским нормама.
  7. Увођења потпуно нефункционалне и штетне „прохибиције“ 2011. године, односно забране продаје алкохола у трговинама од 22 часа, до 06. часова. Овакву одлуку је Уставни суд Србије поништавао два пута.

И поред свега наведеног, медији су Ђиласа проглашавали за најбољег градоначелника, и поред тога што је био најгори градоначелник.  То је лако објаснити, због тога што је Ђилас по природи свог посла (власник Мултикома и низа других фирми) потпуно контролисао прилив оглашивача у медије, а истовремено је  обављао највише државне и страначке функције.  Од 2008. до 2013., он је потпуно заокружио ту моћ, и на крају постао моћнији и од Тадића, кога је сменио и избацио из ДС. Иако сам Ђилас није процесуиран, то се не може рећи за мноштво његових најближих сарадника, углавном чланова ДС, који су хапшени због сумње на злоупотребу службеног положаја, односно за пљачку градског буџета. Воде се стотине судских процеса против људи који су опустошили Град Београд. Док је био председник ДС, Ђилас је хапшења објашњавао реваншизмом. После 2014. је променио плочу, и одбијао је да коментарише хапшења и судске поступке против својих најближих сарадника.

На основу свог двадесетседмогодишњег искуства у политици и деветогодишњег искуства у Скупштини града Београда, тврдим да би Ђилас могао кривично да одговара за градњу „Куће Великог брата“. Више о томе на линку

Који Ђиласови страначки, градски и други сарадници су хапшени или оптужени?

  • Александар Бијелић, високи функционер ДС и бивши Градски Менаџер, ухапшен је у априлу 2014.,заједно са још осам лица. Они су ухапшени због сумње да су у току реконструкције Булевара Краља Александра, злоупотребом положаја, оштетили буџет Београда за око 6 милиона евра (642 мил. дин.). У притвору су провели  неколико месеци.  У октобру 2016. године, Кривично ванпретресно веће Вишег суда у Београду потврдило је оптужницу коју је против бившег београдског менаџера Александра Бијелића и још осам окривљених подигло београдско Више јавно тужилаштво. Да су злоупотребили службени положај терете се и некадашњи директор Агенције за инвестиције и становање Марко Благојевић, председница Комисије за јавну набавку радова на реконструкцији Булевара краља Александра Данка Шотра и чланови поменуте комисије Слободан Стевић и Елизабета Троха. За исто дело оптужени су и Благојевићев помоћник Радован Драча и оснивачи компаније „Балкан градња” Славко Божић и Нада Ћубић, док се директор овог предузећа Миле Зекић сумњичи за злоупотребу службеног положаја. Иначе, када је покренута истрага против укључених у посао реконструкције булевара, Ђилас је изјавио да је овај поступак одмазда нове власти према Демократској странци. Коментар у вези са потврђивањем оптужнице против некадашњег београдског менаџера новинари листа „Политика“ су потражили од Драгана Ђиласа, али он  није одговорио на СМС поруке и телефонске позиве. Види линкове: politika.rs  novosti.rs
  • Звонимир Никезић,  власник консултантске фирме „Цес Мекон“ (отац Душана Никезића, највишег функционера ДС и бившег вишеструког државног функционера , вероватног аутора Ђиласовог економског концепта). Види линк, у претходном делу текста.

  • Бојан Милић, високи функционер ДС, бивши председник општине Раковица и бивши директор „Инфостана“. Ухапшен је због сумње да је, са сарадницима, малверзацијама оштетио предузеће „Пионирски град“ за 19,3 милиона динара. Због ових малверзација иза решетака су се нашли и бивши директор „Пионирског града“ Мирослав Лазовић, председник УО Ливиус Бунда, чланови УО Душан Јовић и Павле Животић. Ухапшен је и Слободан Јакшић, Лазовићев наследник на челу „Пионирског града“. Види линк
  • Високи функционер  ДС и бивши генерални директор ЈКП „Градска чистоћа“ Александар Стаменковић и још четири особе (Бојан Анђелковић, Мирјана Ивановић, Живко Радојичић и Душан Мандрапа), ухапшени су у због сумње да су преко малверзација око тендера за подземне контејнере у Београду оштетили државу за 169 милиона динара. Види линк
  • Службеници ПУ Београд, у сарадњи са београдским Вишим тужилаштвом, су ухапсили Ненада Миленковића, бившег председника општине Нови Београд (и високог функционера ДС). Приведени су и Миша Марковић и Дејан Миљковић, директор и председник Управног одбора ЈП „Пословни простор“ Нови Београд, и чланови УО тог предузећа Петар Рацковић, Александар Карановић, Радисав Дабетић и Владимир Гарић. Кривичном пријавом биће обухваћена и Хелена Начић Тодоровић. Види линк
  • У Младеновцу је ухапшен бивши председник општине Младеновац и високи функционер ДС Дејан Чокић. Поред њега припадници МУП су ухапсили и Д.Т. ,одговорно лице општине Младеновац, М.Ц., одговорно лице СКН Младеновац и Ј.М., службено лице у управи општине. Они су осумњичени да су за рачун предузећа „Комерц јавор“ нанели штету општини Младеновац, у износу од 29,5 милиона динара. Види линк
  • Полиција је ухапсила Небојшу Ћерана, бившег генералног директора Рударског басена „Колубара“ (и бившег директора ГСБ), истовремено високог функционера ДС, као и Љубишу Некића, некадашњег финансијског директора, Радосава Саватијевића Кенета (он није лице повезано са Ђиласом), бизнисмена из Вреоца. Ухапшени су и Саша Радановић, бивши начелник Службе за експропријацију земљишта, правник Зоран Живковић из „Колубаре“, вештак Бранко Вуковић и Зоран Марковић, координатор за расељавање у Вреоцима. Они се сумњиче за малверзације приликом експропријације земљишта и одређено им је полицијско задржавање до 48 сати. Види линк
  • У наставку акције на сузбијању финансијског криминала припадници УКП ухапсили су бившег председника општине Сурчин Војислава Јаношевића (високог функционера ДС) и још пет особа. Они су осумњичени за злоупотребу службеног положаја, тешку више од 27 милиона динара. Приведени су и Гвозден Радивојчевић, директор београдског предузећа „Комградња“, Јован Миливојевић, бивши директор Јавног предузећа „Сурчин“, Раде Спасић, надзорни орган у овој општини, Светлана Спасеновић, руководилац радова предузећа „Комградња“ и Дејан Радојевић, такође руководилац радова у овој фирми. Види линк

Било је тога још. Само из примера осам афера, се види да су ухапшена или оптужена најмање 44 лица, која су били најближи сарадници Драгана Ђиласа, високи функционери ДС, или са њима повезана лица. Да ли је све то препорука за кандидатуру Драгана Ђиласа? Зашто се Драган Ђилас тиме не похвали у „свом“ „Алтернативном концепту економског развоја Србије“. Какав би то био алтернативни концепт економског развоја Србије! Ту би Ђилас написао: „Ухапшено је четрдесет и четворо мојих најближих сарадника, који су оптужени да су оштетили град који сам ја водио, за око милијарду динара – скоро 8,5 милиона евра, и то ме препоручује да се поново кандидујем и да поново будем изабран за градоначелника Београда“.

Да ли је сада јасно зашто говорим о бесрамности Драгана Ђиласа?

Небојша Бакрец

Небојша Бакарец: Бесрамност Драгана Ђиласа was last modified: јул 24th, 2017 by Ненад

У најави

Тренутно нема информација

Facebook

Twitter

Младеновић: Само Вучић гарантује јединство и стабилност

@samostalnidss

  • 9 Months Ago

https://t.co/PldFbTowpH

@samostalnidss

  • 10 Months Ago